Mehanizmi odbrane
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet za pravne i poslovne studije

UVOD
Termin mehanizam odbrane je prvi upotrebio Sigmund Frojd ( da bi opisao borbu ega protiv bolnih i nepodnošljivih ideja i afekata.Termin mehaniyam odbrane kasnije je zamenio terminom potiskivanje, kada je izneo pretpostavku da je potiskivanje samo jedan od odbrambenih mehanizama ega.
Gledište Ane Frojd (Anne Freud)
Ego je medium kroz koji saznajemo ostale dve instance ličnosti.Mehanizmi odbrane su načini kojima se ego suprotstavlja neprijatnosti, postiže kontrolu na impulsima, ponašanjem, nagonskim potrebama i afektima.Mehanizme odbrane aktivira ankcioznost. Ona može biti izazvana nagonskim potrebama, super ego zahtevima i zahtevima spoljašnje sredine.
Ličnost kod koje dođe do javljanja ankcioznosti nastoji da se oslobodi tog neprijatnog stanja i izbegne slabljenje i gubljenje samopoštovanja, što se javlja kao posledica neuspeha u ostvarivanju postavljenih ciljeva, i zato bez svesne namere koristi različite vrste tkz. odbranbenih mehanizama.
Mehanizmi odbrane predstavljaju učenjem stečene načine reagovanja na frustracione situacije.
Dete koje plačem ili valjanjem po podu uspeva da dobije nešto što su mu roditelji branili, koristi takvo ponašanje i kasnije kad ne uspe da odmah ostvari svoj cilj.Čovek kome je prebacivanje krivice za svoj neuspeh na druge donosilo olakšanje i oslobađalo ga osećaja nesigurnosti koristće takve reakcije često kad bude frustriran i one mogu postati stalni način njegovog reagovanja na frustraciju.
Čovek se takvim načinima reagovanja, koje nazivamo odbrambenim mehanizmima , ne koristi svesnom namerom već ih po pravilu koristi automatski, ne znajući da se sa njima koristi kako bi pokušao da se oslobodi negativnih efekata frustracije.U takvom slučaju čovek umesto da preduzima akcije koje odgovaraju situaciji u kojoj se nalazi, on koristi odbrambene mehanizme i više nije u stanju da uspešno rešava zadatke i da seuspešno snalazi i prilagođava.Odbrambeni mehanizmi u ovakvom slučaju otežavaju obavljanje redovnih poslova i normalne odnose sa drugim ljudima i postaju jedan od simptoma neuroza.
Odbrambeni mehanizmi nisu uvek nekorisni i štetni načini reagovanja.Dok se samo povremeno koriste, oni pomažu da se održi samopoštovanje, da se čovek oslobodi ankcioznosti...
Korišćenje odbrambenih mehanizama zavisi od različitih faktora, pre svega od situacija u kojima se čovek nalazi i od osobina ličnosti.Neko ko se često nalazi pred zadacima koji su teški i koji prevazilazenjegove snage, češće će koristiti odbrambene mehanizme i za njega će reagovanje odbrambenim mehanizmima postati tipičan način reagovanja.Sposobnost čoveka da u situacijama kad naiđe na prepreke traži nove i korisnije načine rašavanja zadataka a da ne pribegava odbrambenim mehanizmima i drugim neadekvatnim reakcijama, naziva se u psihološkoj literaturi frustracionom tolerancijom.
U psihološkoj literaturi se pominje veliki broj mehanizama odbrane.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]